Pitao me sin neki dan kakvi su to muški satovi Darwil nekada bili. Ne znam puno. Znam da se proizvodio u Švicarskoj i da su bili jako pouzdani muški satovi, jako kvalitetni. 

Ne znam zašto su stali sa radom. Vjerojatno ja vlasnik umro, pa se to tako najčešće dogodi. Ili je tržište tako donijelo, brendovi i potreba za satovima, s obzirom na to da je došla nova era konfiguracije, mobiteli i sve ostale stvari. Tehnika napreduje, pa se onda ide malo jeftinijim verzijama, jednostavnijim i slično. Ja sam bio sretan što sam imao Darwil sat. Mislim da je imao dobru reklamu, da ga je neki dobar glumac imao i da je zato bio tako popularan. Ne sjećam se sada koji, ali je to bio nama netko bitan u tom trenutku i da je ta reklama napravila svoj dio, a ostalo je kvaliteta koju su ti muški satovi imali sama odradila. 

To je dobar sat, jako dobar. Tada su Darwil nosili ljudi od 25 do 40 godina, to su bili ljudi koji su bili malo odvojeni u sistemu, malo pismeniji, sa boljim financijskim statusom, ljudi koji su sebi mogli priuštiti malo skuplji sat. A ja sam imao sreću da ga dobijem kao klinac na poklon za krizmu.  Ja sam ovaj sat dobio 1984. godine. Kum ga je kupio vani, mislim u Švicarskoj jer su muški satovi tamo bili povoljniji nego kod nas. Bio je antimagnet, nije mu ništa smetalo. Bio je jako lijep, 17 rubisa, okrugli, pozlaćen, crna kožna narukvica, prednjica mu je bila bijela, nije imao datum već kazaljku i gore krunicu.

Ako bi se ponovo ovakvi muški satovi pojavili na tržištu, vjerojatno bih i ja bio zainteresiran za njega. Kupio bih ga jer me vraća u mladost, u jedno jako lijepo vrijeme, u jedan sistem koji smo imali.  Mogu svi govoriti da je komunizam i ovakav i onakav, ali smo tada imali jedan period koji nikada nećemo imati.